„Колико се трудимо,толико и трајемо!“
Колектив Основне школе „Милоје Васић“ 8. октобра остао је без врсне учитељице,
изузетног синдикалног активисте, доброг пријатеља.
Преминула је
Милка Билбија Илић
У сећањима својих колега, ученика и родитеља живеће вечно.
(Из школске монографије)
Oбављам најодговорнији, најплеменитији и најважнији посао за развој једног друштва, посао учитеља. Сматрам да смо ми, учитељи, духовни родитељи који будућим нараштајима треба да улију знање, љубав и храброст у чувању ове земље, вере и народа.
Определила сам се за овај важан посао по угледу на учитеље и наставнике који су обележили моје школовање и који су обликовали моју личност. Од самог завршетка Педагошке академије, коју сам уписала након завршене Средње учитељске школе, далеке 1987. године, започињем рад у струци на неодређено време у Основној школи „Никола Тесла“ у Винчи, у великом колективу (тада је било по 11 одељења једног разреда), где сам и завршила основно образовање. Први кораци мог професионалног рада су управо били под надзором истих учитеља и наставника који су мени предавали, а који су постали колеге. Научила сам од њих да у послу будем одговорна, посвећена и стрпљива и да наш позив није мерљив у садашњости већ у будућности. Почела сам полако да себе изграђујем и зато сам од тада, па све до данас, савесно, марљиво, одговорно и предано приступала послу.
Након 3 године добијам стално запослење и од 1990. године почињем да радим у такође великој школи и по бројности запослених и ученика у Калуђерици, у Основној школи „Алекса Шантић“. Постајем један од 40 чланова актива учитеља и члан огромног колектива. Стечена, скромна и почетничка искуства сам развијала уз професионалне методичаре, увек спремне да пруже несебичну и драгоцену помоћ саветима, усмеравањима и пажњом. Богатила сам искуства свакодневно, а могла сам то јер сам имала привилегију да учим од бољих, од старијих колега са стеченим ауторитетима који су бринули о нама, младима, да не погрешимо, не полетимо превише и да се у професији не узнесемо. Њима сам посебно захвална што постадох строг, захтеван, правичан и посвећен учитељ који послу приступа увек добро припремљен за час и са поштовањем према деци, колегама, родитељима и свим запосленима. Очеличила сам се у таквим околностима. Изазов је био радити у три смене и у ограниченим просторним условима. Низале су се генерације, а са њима успеси и признања. Овај период бих могла навести као најуспешнији у мојој каријери. Многи саветници из министарства који су присуствовали часовима су мој рад и знање ученика оцењивали добрим критикама и похвалама. То је била значајна сатисфакција за уложен труд, али и обавеза да тако наставим. Била сам учесник многобројних тимова са којима сам остварила запажене резултате. Иако су услови били отежани, схватила сам да успех не зависи од услова рада, већ од људи са којима радим. С поносом могу истаћи да сам у Основној школи „Алекса Шантић“ имала најплодоносније резултате, извела 6 успешних генерација и да су титулу ђака генерације понела 3 моја ученика, а да су у конкуренцији била још 2. Многобројна освојена прва места у граду и општини и дипломе са разних такмичења су доказ да су ученици на тај начин узвраћали све оно што је у њих уложено и умели то да цене на прави начин. Управо неки од бивших ученика су у наставку школавања бивали и даље најбољи и усавршавају се на најпрестижнијим европским центрима, колеџима, лабараторијама, научним центрима. Често ме посећују и информишу о свом напредовању. Велики број бивших ученика је успешно завршило студије и запослило се у важним институцијама. Радо се сећам свих проведених тренутака и сарадње са колегама и ученицима из бивших школа.
Од тренутка када је насеље добило новоизграђену Основну школу „Милоје Васић“, 1. септембра 2010. године прелазим са делом колектива и целим одељењем другог разреда из претходне школе и започињем рад у модерној, савремено опремљеној, функционалној школи. Посебно бих истакла одличне услове и рад у једној смени, што доприноси квалитету процеса извођења и унапређења наставе и ваннаставних садржаја. У колективу има доста младих колега, веома амбициозних и стручних пред којима су велики изазови. Они су ти који ће градити имиџ успешне школе, али и богатити своја професионална искуства преузимајући их од нас, старијих колега. Тимским радом и кроз разноврсне пројекте и садржаје уводе честе иновације које имају за циљ ефикасније учење и афирмисање што већег броја ученика.
Тренутно учим 3. генерацију ученика и уз брзи развој дигиталних технологија, преамбициозних планова и програма, успевам још увек да се посветим сваком ученику, да стварам подстицајну климу у одељењу и да формирам јаку одељењску заједницу. Често поједине колеге са уважавањем приђу и похвале мој начин рада, што ме чини задовољном и охрабре ме чињеницом да су у нашем раду значајни искуства и сарадња. Шта бих могла да наведем као добар резултат рада у протеклих десет година: рад посвећен јачању угледа школе, освојена 2 друга места на општинским такмичењима из математике (ученик Ђорђе Поповић, 2012. и 2013. године и једно освојено 3. место – ученик Младен Пауновић, 2013. године). Велики број ученика који већ 10 година, од како траје сарадња са Архимедесом, учествује у организованом, математичком такмичењу „Мислиша“ и освајају запажене резултате. Можда бих истакла значајним и рад и остварен резултат са учеником који је имао посебне потребе и који је уз заједничко ангажовање и подршку одељења и мене остварио изузетан напредак и добру сарадњу. Навела бих значајним и добру оцену мог рада коју сам добила на екстерном вредновању рада школе 2013. године. Посебно се мој начин рада заснива у доброј и искреној сарадњи са родитељима и ученицим, штто сматрам основним условом за сваки успех.
Строгост и доследност, а пре свега озбиљност и висока одговорност, су савезници наше професије и ја сам се трудила да их на најбољи начин презентујем. Улога нас просветних радника је да код ученика стварамо и истичемо праве вредности и добрим примерима формирамо квалитетне личности које ће дуго трајати.
