ИНТЕРВЈУ – Доротеjа Јовановић (7/2) – Принцеза каратеа са црним појасом у упорности
У нашој школи крију се прави мали хероји, а једна од њих је сигурно и Доротеjа Јовановић, ученица одељења 7/2. Док су њени вршњаци тек устајали и спремали за игру, Доротеја је већ са пет година освајала своје прве медаље на струњачама. Данас, након седам година интензивног тренирања у Карате клубу „Жандармерија“, она поносно носи титулу вицешампионке Балкана и четврто место у Србији у категорији 50+. Ова свестрана девојчица успева нешто што многима делује немогуће: да буде врхунски каратиста, успешна и у oдбојци и, изнад свега, одличан ђак. Са Доротеjом смо разговарали о њеним почецима, мотивима и великим сновима које тек планира да оствари.
Честитамо на сребру са Балканијаде! Твоји успеси су већ добро познати у нашој школи. Како је заправо почела твоја карате прича?
Доротеа: Хвала на честиткама! Све је почело када сам имала само пет година. Главни „кривац” је мој тата, који се бавио џудоом, па су борилачке вештине код нас породична ствар. Већ седам година тренирам у Карате клубу „Жандармерија”.
Већ са пет година си освојила своју прву медаљу на Купу Београда. Сећаш ли се тог осећаја?
Доротеа: Била сам баш мала, али тај тренутак када су ми ставили медаљу око врата никада нећу заборавити. То је био мотив који ме и данас вуче да тренирам три пута недељно, без изузетка. Изгледа да сам тим успехом „заразила” и брата, који је због мене почео да тренира теквондо.
Поред тога што си друга на Балкану и четврта у Србији у категорији 50+, ти си и одличан ђак. Како успеваш да ускладиш напорне тренинге, такмичења и учење?
Тренирање те тера да се добро организујеш. Карате ме је научио реду, самоконтроли и дисциплини која ми помаже и у школи. Када имате циљ, ништа није тешко. Уз све то, стижем и на тренинге одбојке, која ми је као одушак и место за дружење. То је посебна врста енергије и активности у којој уживам. Тотално је другачија од каратеа.
Коју би особину издвојила као најважнију за успех – да ли је то таленат, упорност или можда храброст?
Сви кажу да је таленат свега 10% укупног успеха и не вреди ништа беза труда и рада. Издвојила бих да је то моја упорност и стални рад, без одступања. А сваки успех додатно мотивише.
Ко су ти највећи узори у свету каратеа?
Мој тренер Игор ми је огромна подршка. Такође, велика инспирација ми је Јана Винчић из мог клуба, која је друга у Европи, а мој вечни идол је чувена Тања Петровић.
Твоји планови за будућност делују врло амбициозно. Шта је следећи велики циљ?
План је зацртан одавно – а то је да настављам са интензивним тренинзима. Жеља ми је да стигнем до Европског првенства и да тамо достојно представим и свој клуб и нашу земљу.
Да ли можда планираш да школовање наставиш у некој спортској гимназији?
За сада су све школе у оптицају. Знам да ће седми разред брзо проћи и да се ће се приближити тренутак одлуке. Морам још добро да размислим.
Шта би поручила својим другарима из одељења 7/2 који можда још нису пронашли свој хоби?
Поручила бих им да испробају различите ствари док не нађу оно што их заиста испуњава. Спорт није само такмичење, већ начин да стекнете пријатеље за цео живот и научите како да будете јачи, како на терену, тако и у животу.
