Дан државности

Дан државности обележава се 15. и 16. фебруара

Овај датум је један од најбитнијих у политичком, културном и историјском календару Србије. Поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Српске револуције (односно Првог српског устанка). Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут.  Скупштина Србије 10. јула 2001. године одлучила да Сретење буде Дан државности.

 

Први српски устанак

На Сретење је, на збору у Орашцу 1804. године, дигнут Први српски устанак против Турака, под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа.

То је почетак ратова за ослобођење и уједињење Срба, а и то је први такав устанак на Балкану.

Од Првог српског устанка па током наредних 100 година, Срби су прошли пут који су неке друге земље пролазиле вековима – ослобађање од стране власти, а и изградња унутрашњих институција – државе, војске, културе.

Повод за избијање Првог српског устанка био је јањичарски зулум наметнут у Београдском пашалуку и сеча кнезова – када су Турци поубијали бројне угледне грађане тадашње Србије.

Преживеле народне вође окупиле су се у Шумадији, у Орашцу на Сретење 1804. године, на месту познатом као Марићевића јаруга.

Устанак је доживео слом, те је дошло до нагодбе новог српског кнеза Милоша Обреновића са турским властима.

Карађорђе је убијен по наређењу самог Милоша, а његова глава послата султану у Истанбул.

 

Модерни либерални устав

У Крагујевцу је 1835. године усвојен и заклетвом потврђен први модерни, и за то време, изузетно либерални Устав Кнежевине Србије.

Доношење Сретењског устава је значајно као почетак пута ка стварању демократског друштва и државе.

Устанак почетак борбе за људска права, јер су они бранили животе, имовину и част од самовоље дахија, који   су били одметници од турског султана и које нико није контролисао.

Карађорђе је поделио земљу сељацима и то је Милошевом потврдом постала држава слободних сељака. У то време, у Америци и даље постоји ропство, а у Русији је кметски систем

Ова права била су садржана у Уставу који је донет на Сретењској скупштини 1835.

 

Шта је, између осталог, писало у Уставу?

  • Сербија је нераздјелно, и у прављенију свом независимо Књажество по признанију Султана МАХМУДА Другога, и Императора НИКОЛАЈА Првога.
  • Сваки Србин и без сваке разлике једнак је пред законима Србским, како у обрани, тако и у казни на свим судовима от најмањег до највећег.
  • 112) Нико у Сербији не може се ни гонити ни затворити, развје по пропису закона, и от законе и природне власти.
  • 113) Нико у Сербији да не стоји више от три дана у затвору, а да му се не јави кривица, за коју је затворен, и да се не узме на испит.
  • 114) Нико у Сербији не може казњен бити, већ по закону и по пресуди надлежнога суда.
  • 115) Кому се један пут судило већ за какву кривицу, пак је по пресуди судејској казњен и отпуштен, или нађен да није крив, оному неможесе по други пут судити за исту кривицу.
  • 116) Свакому грађанину Србскому отворен је пут к свим чиновима у Сербији, како се само нађе,даје способан и достојан к њима. При једнакој способности предпостављасе Србин страному.
  • 117) Сваки Србин има право бирати начин живљења свог по својој вољи, само који није на обштенародну штету.
  • 118) Како роб ступи на Србску земљу, от онога часа постаје слободним, или га ко довео у Сербију, или сам у њу побегао. Србину слободно је роба купити, но не продати.
  • 119) Имање сваког Србина, било какво му драго, јест неприкосновено. Ко се покуси, дирнути у туђе добро и имање, или присвајати га, или окрњити, онај ће се сматрати за нарушитеља обштенародне безбједности, био он ко му драго и от куд му драго.
  • 122) Сваки Србин дужан је плаћати сваке године законом отређени данак, от кога се никонеослобођава, и притицати к обштинским потребама при грађењу мостова и крчењу друмов
  • 138) Никакав чиновник не смје водити трговине, ил’ радити заната сам и под својим именом.
  • Тако закључено и заклетвом свију подписани и све Сретенске Скупштине подтврђено уКрагујевцу Трећега Февруарија иљаде осам стотина и тридесет пете године от Рождества Христова.

 

 

Сретење

Иако се празнују 15. и 16. фебруара, оба догађаја су се десила на црквени празник Сретење, по јулијанском календару – 2. и 3. фебруара. Јулијански календар је у 19. веку био важећи календар у целој држави, а данас га поштује само Српска православна црква.

Празник се обележава 40 дана после Божића у знак сећања на догађај када је Девица Марија донела Исуса Христа као бебу у јерусалимски храм.

У народу постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Ако тада осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.