Светски дан шума
На 23. седници Генералне скупштине Европске пољопривредне конфедерације 1971. године, 21. март изабран је као Светски дан шума, сматрајући да ће на тај начин допринетиповећању свести и уверења најшире светске јавности о значају и улози шума за човека. Овај дан уједно представља и подсетник друштву на значај шума, апострофирајући бројне користи које имамо од шуме.
За обележавање симболично је одабран 21.март, први дан пролећа, у знак буђење природе и вегетације, као дан јесење равнодневице на јужној, односно пролећне на северној хемисфери, као дан прославе и обележавања три кључна аспекта шумарства: заштите, производње и рекреације.
За опстанак планете Земље велики значај имају шуме. Непосредна и највећа корист шума је производња кисеоника. На иницијативу Генералне скупштине европске конфедерације пољопривреде из 1971. године, у свету се 21. март обележава као Светски дан шума. Ту иницијативу прихватила је Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду.
После пустиња, најзаступљенији копнени екосистеми су шуме. Оне заузимају 28% површине Земље и по својим особинама се разликују од осталих екосистема. Значај шума за опстанак живота илуструје и чињеница да је кенијска еколошкиња Вангари Матхаи 2004. добила Нобелову награду за мир, која је први пут додељена у области заштите животне средине. Оснивање покрета „Зелени појас“ за спашавање афричких шума је између осталих и њена заслуга; у оквиру тог покрета, она је организовала сиромашне жене Африке („шумаре без дипломе“), које су од 1974. године до данас засадиле 30 милиона стабала, да би спречиле ширење пустињског појаса.
Истраживањем је утврђено да једна букова шума може да произведе око 9,6 тона суве материје по хектару за годину дана. Иста та шума произведе око 4 тоне кисеоника по хектаруза једну годину.
Уништавање шума
Шуме су неопходне за природну равнотежу и живот на Земљи. Оне су током векова доста редуковане. Људи обарају на милионе стабалакако би добили дрво за храну, да би се грејали и изградили куће. Они, такође и крче велике просторе да би их преобразили у оранице или у пашњаке за стоку. Тако су природни предели постепено мењани и претварани у сеоска имања. Свесне опасности, међународне организације, као што су Светски фонд за природу , који за амблем има панду, или Међународна унија за заштиту природе, труде се да оживе програме заштите и очувања шума.
Сеча дрва
Годишње нестане око 16 000 000 хектара шума на свету. Европа је изгубила 70% свог шумског богатства, Бразил 40%, а Филипини 30%. Неке државе штету смањују пошумљавањем, али то чине само земље које за то имају довољно средстава.
