Школа по мери детета

 

Архиве
Превентивне активности за спречавање ширења инфекције
- Редовно прање руку, након употребе тоалета, пре и после одмора, пре и након узимања хране..
- Не додиривати очи, уста и нос неопраним рукама,
- Не размењивати храну и не користити исте чаше и флашице за воду,
- Употребљене папирне марамице и убрусе редовно одлагати у корпе за отпатке,
- Коришћење гелова за суво прање руку када није могуће опрати руке сапуном,
- Одложити прославе и дружења,
- Редовно одржавање личне хигијене.

 

Дан примирја  је назив за празник односно дан сећања којим се 11. новембра у више држава обележава завршетак Првог светског рата, прецизније примирје које је 11. новембра 1918. године Немачка потписала са силама Антанте и тако окончала непријатељства на Западном фронту.

Овај државни празник се у Републици Србији прославља од 2012. године. Пре тога се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији од 2005. године.

 

 

11novembar-2Наталијина рамонда у част победе

 

СРБИЈА ће 11. новембра  обележити државни празник – Дан примирја у Првом светском рату. У знак сећања н тријумфални пут српске војске од 1914. до 1918, по угледу на друге народе, на дан празника грађани Србије ће на реверима истицати значку која симоболизује победу у Великом рату – Наталијину рамонду.

Беџ  се носи  11. новембра и представља комбинацију  легендарног Ордена албанске споменице и јединственог цвета који расте на планини Кајмакчалан. Са ревера ће се на Дан примирја дичити љубичасти цвет пришивен на преклопљену зелено-црну траку.

Наталијина рамонда је цвет који има вишеструку симболику, која речито говори о српском народу и искушењима кроз која је прошао. Назван по краљици Наталији Обреновић у ботаници познат је и као цвет феникс. Чак и потпуно осушен, уз сасвим мало воде, може да оживи и настави свој живот. Он је одабран у знак сећања на васкрс Србије, која се из пепела Првог светског рата уздигла и наставила свој пут.

БАЛКАНСКИ ЦВЕТ НАТАЛИЈИНУ РАМОНДУ открио је у околини Ниша доктор Сава Петровић 1884. године, а у литературу је увео Јосиф Панчић. Реч је о ендемској врсти Западног Балкана, а осим у Србији расте само у Македонији и Грчкој. Налази се на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је строго заштићена врста.