A

Ако дуго живе скупа, животиње се заволе, а људи се замрзе.

Ако жену тучеш, своју срећу тучеш.

Ако знаш шта ти је било, не знаш ста ће ти бити.

Ако је го, али је соко.

Ако је и колиба, наша је.

Ако једна жеља није задовољена то је довољан разлог.

Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.

Ако не умије рећи, умије лећи.

Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла.

Ако одговараш на поруку бит ћеш још више наоружан.

Ако си ти вук, нијесам ни ја ћук.

Ако ти могу купити капу, памет не могу.

Ако хоћеш да пљунеш, пљуни у шаку.

Б

Бадава је добро семе кад је рђаво орање.

Батина има два краја.

Бери жеље покрај себе !

Бивши пријатељ је гори него непријатељ.

Бисер не ваља пред свиње просипати.

Бјежи куд ти је воља, од себе не утјече.

Благо нестаде, враг остаде.

Благо ономе ко зна да не зна, а хоће да зна.

Богат је ко није дужан, а млад ко је здрав.

Богат је онај који више произведе, него што поједе.

Богата је тешко даровати, сита госта још теже частити.

Богатство мења ћуд, ретко набоље.

Бол се свлада стрпљивошћу.

Болан се пита, а здравом се даје.

Болест на колима долази, а на длаку излази.

Боље да те смрт пријека дигне, него суза сиромашка стигне.

Боље је добро слушати, него лоше заповедати.

Боље је доброга служити, него рђаву заповиједати.

Боље је и мало с благословом, неголи и доста с проклетством.

Боље је имати рђаву годину, него рђава сусједа.

Боље је не почети, него не дочети.

Боље је незналица но тврдоглавица.

Боље је немати, него отимати.

Боље је поклизнути ногом него језиком.

Боље је с мудрим плакати него с лудим певати.

Боље је свашта јести, него свашта говорити.

Боље је своје јаје него туђа кокош.

Боље је у колиби певати него у двору плакати.

Боље мршав мир него дебела парница.

Боље се замјерити Богу, но народу.

Боље се оградити добрим комшијом него добром оградом.

Боље се с јунаком бити, него с рђом љубити.

Боље слеп очима, него слеп памећу.

Бољи је добар глас него златан пас.

Бољи је и црн колач него празна торба.

Бравије је губице, а вучије гузице.

Брак без деце је дан без сунца.

Брат брата над јаму води, али у јаму не меће.

Брдо се с брдом не може састати, а живи се људи састану.

Будалу не треба тражити, сама се јави.

Буци већа ко мање разлога има.

Важан је само тренутак и покрет којим се даје

Велику срећу прати завист.

Весела младост највећа је радост.

В

Види мајку па проси девојку.

Више вреди што жена устеди него што муж заради.

Вода свашта опере до црна образа.

Вода све однесе, а срамоту не може.

Волети неког значи оставити му довољно простора да расте.

Времену се ваља покоравати.

Вук и лисица мјењају длаку, али ћуд никада.

Вук који штреца не једе месо.

Вуче се као манџука по тавану.

Гвозђе реже и дрво и камен, али и њега рђа једе.

Г

Где злато говори, уста ћуте.

Где злато господује, разлог се не чује.

Где је сова излегла сокола.

Где је стида, ту је и поштења.

Где је чија кућа ту је и средина света.

Где кучка лоче ту и лаје.

Где миш не цијуче, ту ни пиле не пијуче.

Где се ништа не може помоћи лепо је осмехнути се.

Где се пије примакни се, где се бије одмакни се.

Гину ти што се смеју уочи битке.

Глава је старија од књиге.

Гладан пас и на газду лаје.

Гладног не теши, већ нахрани.

Господском смијеху и ведру небу не ваља вјеровати, јер се зачас промијени.

Д

Да га земља не вуче себи, полетео би.

Да је срце тврђе од камена

Да је срце тврђе од камена опет би га растопило злато.

Да је стећи ко што рећи, сви би богати били.

Да не боле, не б’ се ране звале.

Да није ветрова, пауци би небо премрежили.

Да падне на леђа, разбио би нос.

Даровни колач често у грлу запне.

Девојка која жури на састанак већ је закаснила.

Добавио се ки ћелав капе.

Добар човек увек остаје почетник.

Добра крава се и у штали прода !

Добра није где се паметни не слушају.

Добра овца много не блеји, али много вуне даје.

Добре комшије подижу цену кући и добром имању.

Добро је ласно заборавити, а зло никада.

Добро је тешко видети, а лако се позна.

Добро ми је и бољем се надам.

Добро се не позна док се не изгуби.

Добру човеку све добро стоји.

Док живис, доликује ти да се надаш.

Док је леђа, биће самара.

Док је шиба танка, треба је исправљати.

Док сви кажу ‘Евала!’ – оста глава ћелава.

Драгом често опраштај, себи никад.

Дрво без гране и човек без мане – не могу бити.

Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.

Држи се новог пута и старог пријатеља.

Дубока вода је бистра, а плитка мутна.

Ђ

Ђе брат брата не воли, ту нема среће.

Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују.

Ђе је срећа, ту је и несрећа.

Ђе није жене, ту није ни куће.

Ђе се год састану људи, оцјењују друге, а себе не.

Е

Ж

Жар љубави често опече.

Жедан коњ не бира мутну воду.

Жена која донесе мираз влада мужем.

Жени је најслађи залогај – мушко срце.

З

За бриге је тешко чувати лепе девојке.

Залуду ми је бисер кад ми грло дави.

Због сирота сунце грије.

Зид руши влага, а човека брига.

Зими без торбе и лети без гуња никада не иди.

Злато је чисто и у прљавој кеси.

Зуб времена је многе пресјеко.

И

И Богу се досаде пречесте молитве.

И вук вије јер га рђа бије!

И зид има уши, и плот има очи.

И крме рокне кад му се човјек јави.

И лонцем о камен или каменом о лонац, тешко лонцу свакојако.

И људе послушај, и своје памети имај.

И најмудрији да прода све што има, не може да купи све што нема.

И сунце пролази кроз каљава места али се не окаља.

Иде време, носи бреме.

Изван очију, изван срца.

Изреке су украс говора.

Или не покушавај, или доврши.

Инат је несрећан занат.

Ј

Јак корен дуге младаре пушта.

Једног гледа, двојица се надају.

Једном се лебац ломи.

Језик кости нема, али кости ломи.

Јефтина роба касу празни.

К

Кад би се све памети изнеле на вашар, свак би се своје машио.

Кад Бог даје не питај чији је син.

Кад видим онда ћу и веровати.

Кад је воље и зло иде на боље.

Кад легнеш значи – предао си се.

Кад највише грми, најмање кише пада.

Кад се прасе наједе онда корито превали.

Кад султан назебе, раја кија.

Кад човек тоне и за врело гвожђе се хвата.

Како дошло онако и прошло.

Ко жели да пева, увек ће наћи песму.

Ко зависи од другог, треба и његовом псу да се умиљава.

Ко касно бразду заоре у јесен чичак обере.

Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе.

Ко лопову гледа кроз прсте и сам је лопов.

Ко људе не слуша, ни човек није.

Ко много збори – или много зна или много лаже.

Ко нема сокола и кукавици се весели.

Ко неће брата за брата, он ће туђина за господара.

Ко није служио, не умије ни заповједати.

Ко носи, не проси.

Ко прати туђ посао, свој заборавља.

Ко са дјецом љеже, запишан се диже.

Ко се Бога не боји и људи не стиди бежи од њега.

Ко се пред једним клања, показује другом леђа.

Ко се сели, тај се не весели.

Ко спретније тражи, лакше добије.

Ко ће наплести узица за туђих губица?

Ко у крчму иде, туђу децу храни.

Ко у небо пљује на образ му пада.

Која да двадесет литара варенике,

Која се не рекне, она се не чује.

Који коња сламом храни, сам кола вуче.

Коме је Бог отац, лако му је бити светац.

Кривац се и сенке боји.

Купуј прво суседа, па после кућу.

Л

Лаје ко пас на звезде.

Лако је здравоме болеснога саветовати.

Лако ти је плитку воду замутити и будалу наљутити

Лакше је скувати жељезо него савладати женину тврдоглавост.

Луди бој бију, а мудри вино пију.

Љубав не траје дуго ако уклониш свађе.

Људи се највише муче због хлеба и љубави.

Људи се по одјелу сретају, а по памети прате.

Људи су густо посијани, али ријетко ничу.

М

Међу милионима звезда, то је довољно да буде

Многи људи су као сатови: показују једно време, а откуцавају друго.

Много асова треба док се истина сахрани.

Много знати, значи пре времена остарити.

Много је мачки цело печење.

Н

На једну главу не може се две капе.

На поруке вук меса не ије.

На силу се не може волети.

На усамљеност осуђују пријатељи.

Надури се ко ћуран на буњишту.

Највише се воле људи који имају исте врлине, највише се мрзе који имају исте мане.

Најгоре је кад паднеш у њеним очима.

Најпре испред своје куће почисти.

Најчешће опече потајни жар.

Не бој се онога коме ниси добро учинио.

Не буди отров да трујеш другог и не буди мед да те други полижу.

Не вичи, оно што те је снашло нећес тако отерати.

Не зна да бесједи, а не уме да ћути.

Не лаје куја ради села, него ради себе.

Не плаши вука с’ козијом мјешином.

Не хватај се у коло ако не знаш играти.

Нема зиме док не падне иње.

Нема лета док се не закикоће луг.

Нема ништа несносније од богате жене.

Нема ту ћука, да није вука.

Немогоше поједоше, а некће се све попише.

Неста блага, неста пријатеља.

Неће крушка испод трешње.

Неће куче на куче.

Ни најбољи петао не може да измени време.

Није вук ничије среће изио.

Није допуштено све знати.

Није сиромах ко мало има, већ ко много жели.

Никад зао на горега неће.

Нико не уме да се весели као сиротиња.

Нико није задовољан својим богатством и незадовољан

Ништа није лепше од осмеха заљубљене жене.

Ништа није тако лоше да не може бити горе.

Нов бунар копај, у стар не пљуј.

Новци ситно звече, ал’ се далеко чују.

О

О јаране, боле ли те ране?

О непријатељу не говори зло, него мисли.

Обичан живот је јачи од мудрих књига.

Обоје је зло: и свима веровати, и никоме.

Овца је вучије штене дојила и узгојила.

Од самоће ништа горе нема.

Озбиљно одгодимо за сутра.

Онај ко те се боји кад си присутан, мрзи те кад си одсутан.

Онај те воли који те нагони на плач.

Ономе, ко уме да чека, временом све долази.

Осмехни се свакоме јутру.

Особа којој „треба“ љубав последња је која ће је добити.

Отето – проклето.

Откуд сам се надао да ме сунце огрије, отуда ме лед бије.

П

Паметна глава – стотину руку.

Паметни људи уче се на туђим грешкама, будале на властитим.

Подноси, а не тужи на оно чему се не може избећи.

Позајми рукама, па тражи ногама.

Поцни! Запоцето је пола дела.

Пошто се кола сломе, многи пут казују.

Пошто се напијеш воде, не мути извор за собом.

Поштуј, ако хоћес да си поштован.

Прав се смије, а крив се крије.

Прва је врлина бити без мане.

Прво поједи своје па туђе.

Пријатељ је најбоља имовина у животу.

Пријатељу и непријатељу дај увек добар савет, јер пријатељ га прихвата,

Р

Равнодушност је најбољи начин у бригама.

Рђа једе гвожђе, а туга срце.

Реч „сутра“ је измишљена за децу и за неодлучне људе.

Речи су као пчеле, оне су истовремено и мед и жаока.

С

Сачувај се Боже, од мирног сина код опаке снаје.

Свак за се козе пасе!

Свака је вика на вука,

Свака књига има своју судбину.

Свако има права колико има моћи.

Својство је лудости туђе мане видети, а своје заборавити.

Свуд је проћи, ал’ је дома доћи.

Слабо слови, али добро лови.

Слогом расту мале ствари, неслогом се и највеће распадају.

Срдитом попу празни бисази.

Срећа се састоји од избегнутих несрећа.

Срећан је онај који седи у својој кући.

Стари вук, пасја спрдачина.

Старост је болест од које свако умире.

Страх је већ пола несреће.

Стрпљења! Временом од траве постаје млеко.

Т

Такав је човек, само онима највише завиди којима највише дугује.

Тешко волу у јарму и човеку у најму.

Тешко је чувати туђе паре и своју жену.

Трипут кроји, једанпут режи.

Туђе је све лијепо, али је своје најљепше.

У

У вину је истина.

У гладним очима сваки је комад мали.

Узми врага ради блага,

Упало је вуку у чељусти.

Учење је светлост.

Учини добро, не кај се; учини зло, надај се.

Учини човеку сто пута добро, а једанпут не уцини –

Х

Хоћеш ли да те сви мрзе, реци свакоме ко је ко.

Ц

Цвет је најлепши док је неубран.

Ч

Чело, очи и поглед врло често лажу, а говор најчешће.

Четири ствари могу да униште цовека: рђава земља, зла жена, лош пород и мртав капитал.

Чија сила, тога и правда.

Чисти рачуни – добри пријатељи.

Човек жели да је од свакога бољи, а од сина да је гори.

Човек има само оно што даје.

Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.

Човек се позна у три случаја: у јелу, у богатству и у пијанству.

Човек се прима према оделу које носи а испраћа према духу.

Човек се учи док је жив, па опет луд умре.

Чувај беле новце за црне дане.

Чувај се многих ако се не бојиш појединаца.

Чувај се оних који кроз смех уједају.

Чувај се онога ко ставља образ под опанак.

Чувај се тихе воде и пса који ћути.

Ш

Што висе силе, више и зла.

Што данас не потрошиш, то си стекао.

Што је више брдо, то је дубља доља.

Што је живот скупљи – карактер је јефтинији.

Што је свачије, то је ничије.

Што људи имају више, то више зжеле.

Што мачка коти, миша лови.