Међународни Дан матерњег језика

Међународни Дан матерњег језика, који се обележава 21. фебруара, у циљу промовисања језичке културе и разноврсности, као и вишејезичности, Србија дочекује се својим језиком који је у опасности да буде угрожен од „најезде“ страних речи, односно туђица.

Домаћи лингвисти и теоретичари језика упозоравају да се наш језик нашао пред све већом најездом енглеског и да је угрожен у мери у којој су то чак и језици са великом традицијом – француски, немачки, италијански.

Да ли је то тако или не просудите сами, једноставно – тестирајте себе и проверите колико у току дана употребите страну реч у говору или писању па ће вам све бити јасно. Ако још користите компјутер – ствари ће вам бити још јасније!

У једној студији која је недавно објављена а коју је урадила европска META-NET мрежа са 60 истраживачких институција из 34 земље, најмање 21 од 80 европских језика је у опасности од дигиталног изумирања, јер су остали без писма које може бити информатички обрађено.

У студији, у чијој је припреми учествовало више од 200 експерата, оцењена је подршка језичких технологија за сваки од језика у четири области: аутоматско превођење, говорна интеракција, анализа текста и расположивост језичких ресурса.

За језике као што су баскијски, бугарски, каталонски, грчки, мађарски и пољски постоји „фрагментарна подршка“, што и њих сврстава у скуп језика са високим степеном ризика. Овој групи језика припада и српски, као и сви други језици са простора бивше Југославије.

Због тога ко год воли наш српски језик и културу и жели да га негује саветујемо – што више читајте наше писце и класике, савремене писце који негују наш језик у својим штивима.

Употребљавајте наше речи у говору, покушавајте да кад год је то могуће англицизме, осим када то звучи потпуно неприродно, замените нашим лепим српским речима.

O Дану матерњег језика

Генерална скупштина УНЕСКО прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Према проценама, готово свакодневно у свету нестане по један језик, а лингвисти прогнозирају да ће од око 6.000 језика, до краја 21. века одумрети више од половине, чак и до 90 одсто.

Највише су угрожени језици са малим бројем говорника од неколико стотина или десетина, и језици који припадају малим заједницама које нису цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције, сматрају лингвисти.

Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима, а када је у питању српски језик, лингвисти сматрају да би требало више да се бринемо о свом матерњем језику, о развијању језичке културе, очувању традиције, као и да су нам потребна новија издања правописа, речника и осталих нормативних приручника.

Извор: Кућа добрих вести