Сaвeт Eврoпe oхрaбруje свих 800 милиoнa Eврoпљaнa, грaђaнa 47 држaвa члaницa, дa учe jeзикe без обзира на године и окружење. Вeруjући дa je jeзичкa рaзнoликoст нaчин зa пoстизaњe вeћeг стeпeнa мeђукултурoлoшкoг рaзумeвaњa и важна компонента бoгaтoг културолошког нaслeђа нaшeг кoнтинeнтa, Сaвeт Eврoпe прoмoвишe вишejeзичнoст у цeлoj Eврoпи.
На иницијативу Савета Европе, Европски дан језика се прославља 26. септембра сваке године од 2001. – у сарадњи са Европском комисијом.

Ако желите да прочитате више кликните овде.

Језичке чињенице

Да ли сте знали да…

  • Постоји између 6000 и 7000 језика у свету – говори их 7 милијарди људи, подељених у 189 независних држава.
  • Постоји око 225 аутохтоних језика у Европи – отприлике 3% укупног броја светских језика.
  • Највећи број светских језика користи се у Азији и Африци.
  • Минимум половина светске популације је двојезична или вишејезична, т.ј. говори два или више језика.
  • Европљани се свакодневно сусрећу са великим бројем страних језика, и због тога постоји потреба за развојем интересовања за језике међу грађанима Европе.
  • Многи језици имају преко 50 хиљада речи, али појединачни говорници обично користе само делић тог броја: у свакодневној комуникацији, људи обично користе мањи број речи које се чешће понављају.
  • Језици су стално у међусобном контакту и тако утичу једни на друге: енглески је, на пример, током векова позајмљивао речи и изразе из различитих језика, док европски језици и данас позајмљују многе речи из енглеског.
  • Током прве године живота, бебе производе широк спектар звукова; око прве године живота изговоре и прве речи; око теће године живота формирају дуже и сложеније реченице; са пет година дете поседује неколико хиљада речи.
  • 09Матерњи језик је обично језик који људи најбоље познају, језик који најчешће користе. У стварности, ретко кад постоји равнотежа између свих језика које особа говори.
  • Двојезичност доноси много користи: олакшава учење додатних језика, побољшава когнитиви развој и омогућава комуникацију са другим људима и културама.
  • Дво- и вишејезичност доносе и економске погодности: двојезичне особе имају више могућности за запослење, док компаније које послују на више језика имају предност над оним које користе само један.
  • Језици су међусобно повезани као чланови породице. Већина језика Европе припада индоевропској породици језика.
  • Већина европских језика члан је три велике гране: германске, романске и словенске.
  • Германска грана укључује дански, норвешки, шведски, исландски, фарски, немачки, холандски, фризијски, енглески и јидиш, поред осталих.
  • Романска грана између осталих обухвата румунски, италијански, француски, и шпански.
  • Словенској грани језика припадају руски, украјински, белоруски, пољски, чешки, словачки, словеначки, српски, хрватски, македонски и бугарски.
  • Већина језика користи латиницу, неки словенски језици користе ћирилицу док грчки, јидиш, јерменски и грузијски имају сопствено писмо.
  • У већина држава постоји одређен број мањинских или регионалних језика – неки од њих добили су и званичан статус .
  • Широко заступљени неевропски језици на територији Европе, попут арапског, кинеског и хиндија, користе себи својствена писма.
  • Русија (са 148 милиона становника) има далеко највећи број језика који се користе на њеној територији, и овај број се креће од 130 до 200, у зависности од критеријума.
  • Због великог броја миграција, Европа је постала изразито вишејезична. Само у Лондону користи се више од 300 (арапски, турски, курдски, берберски, хинди, панџаби итд.).