Дан државности Републике Србије
Србија слави Дан државности и Дан Војске на велики верски празник Сретење, када је 1804. годинe почео Први српски устанак за коначно ослобођење од турског ропства, а истог дана 1835. донет први Устав тадашње српске кнежевине.
Устанак је подигнут у Орашцу код Тополе, 15. фебруара 1804. године, а непосредан повод била је „сеча кнезова“, односно убиство четворице српских првака у јануару, што је изазвала силно огорчење у народу.
Одлука о подизању устанка донета је на великом народном збору у Орашцу 15. фебруара, а на чело буне против дахија стао је вожд Ђорђе Петровић од Турака назван Карађорђе (Црни).
У прво време устанак је имао карактер борбе против јаничарских силеџија, али раја није хтела да положи оружје, без гаранције једне стране силе, ни након што је портин изасланик из Босне, Бећир-паша, у августу наредио убиство четворице главних дахија у настојању да смири буну.
Срби су наставили да пружају снажан оружани отпор и тражили везе с Аустријом и Русијом, па се тако борба против дахија развила у борбу против три и по века турске тираније и власти.
У наредних неколико година устаничка војска, под вођством Карађорђа разбила је турске снаге у чувеним биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, на Суводолу, у Београду и другим местима и ослободила готово целу територију тадашњег Београдског пашалука.
Србија на ветрометини ондашњих светских сила
Први српски устанак је угушен 1813. године, али је две године касније букнуо други и тада је Србија имала великог заштитника у моћном руском царству све до 1830. када је на основу султановог хатишерифа постала вазална држава турског царства.
Сви успеси постигнути потом, између 1815. и 1833. године, имали су извориште у Првом устанку који је развио борбене и организаторске способности српског народа.
Управо зато што се Првом српском устанку јављају први организовани облици оружане силе будуће српске државе, Сретење се слави и као дан Војске Србије. Тиме се показује континуитет војног организовања у Србији и повезаност српске државе и војске.
Успеси у Првом и Другом устанку, познати у европској историји као „српска револуција“, омогућили су да у време владавине кнеза Милоша Обреновића буду постављени темељи модерне српске нације и државе.
Први највиши правни акт земље, каквим се тада могло похвалити мало земаља у свету, усвојен је на заседању Народне скуштине на велики хришћански празник Сретење, 15. фебруара 1835. које је одржано у порти православне цркве у Крагујевцу, тадашњој престоници кнежевине.
Хроничари су забележили да је тог дана заседање Скупштине „живо очекивано и од народа и од старешина“, да је стигло близу 2.500 званичних представника и око 10.000 знатижељника из вароши и околине, а у част доношења Устава, град је увече обасјао ватромет.
Устав Србије опозван јер је превише либералан
Сретењски устав имао је 14 глава и 142 члана који Србију дефинишу као независну кнежевину подељену у округе, срезове и општине.
Успостављено је пет министарстава (попечатељстава) – правде, унутрашњих дела, финансија, војних и иностраних дела, а просветом је најпре управљао министар правде, а потом спољних дела.
Устав је регулисао положај кнеза, државног Совјета и Скупштине, а цело једно поглавље било је посвећено грађанским правима. Настао према пројекту Димитрија Давидовића, који је био поштовалац француских институција, Сретењски устав је убрзо опозван због протеста Турске, Аустрије и Русије, које су га сматрале претерано либералним.
У деценијама које су уследиле „Стара Србија“ је стално била подручје појачаног терора и различитих настојања тадашњих империја да спрече обнављање српске државе на Балкану.
Зато је Србија међународно призната тек на Берлинском конгресу 1878. године, после победе у руско-турском рату, али се сматра да је с Првим српским устанком почела духовна и државна обнова српског народа.
Државност Србије у Краљевини СХС, Краљевини Југославије и СФРЈ
Тешко стечену државност у вековним бунама и ратовима, Србија је после Првог светског рата уградила најпре у темеље Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије, а после Другог светског рата 1945. године на њима је поникла нова држава СФРЈ.
Због противљења њеном насилном разбијању деведесетих година прошлог века, Србија је последња од шест бивших република поново стекла независност, али и због тога што су се власти у Београду пуне три године трудиле да очувају заједничку државу са Црном Гором.
Национални празник Србија слави на Сретење од 2002. године.
