Зима, зима, па нека је,

Зимска песма

Зима, зима, – е, па шта је,
Ако ј’ зима, није лав!
Зима, зима, – па нека је,
Не боји се ко је здрав!

Хајд’ напоље момак ко је,
Тамо веје крупан снег,
Ви’ш ен’ онде навејо је
Читав бедем, читав брег.

А шта може зима мени,
Шта ми може, шта ми сме?!
Нек ми носић поцрвени,
Ето то је, то је све!

Сека Зорка, немој стати,
Твој нек буде први ред;
Сад ћемо се загрејати, –
Чучни само на тај лед!

Гле сад живе железнице,-
То је трка, то је лет!
Збогом птице крилатице,
Наш је сада цео свет!

(Јован Јовановић – Змај)