За родитеље будућих првака

Савети родитељима

☼ Ако се бојите да ваше дете није припремљено за школу, разговарајте с васпитачима о томе,

☼ Сазнајте шта се очекује од деце у првом разреду, разговарајте с дететом о разлици између вртића и школе,

☼ Подстакните дете да се осећа поносним што креће у школу,

☼ Присуствујте сваком припремном родитељском састанку,

☼ Негујте код детета позитиван став о поласку у школу, о учењу и стицању нових знања и вештина,

☼ Негујте и развијајте код детета самопоуздање.

Како ублажити прелазак из вртића у школу?–

 Игре за развијање пажње:

*Допуни реч*

Игра састављања речи на слогове припрема дете за наставу читања и писања. За ову игру дете треба прво да увежба изговор речи по слоговима на свом имену : Ма –ја, Ми- ћа, а затим на лакшим речима: ма –ма, ба – ка, во – да…Ова игра се одвија уз добацивање лоптице. Родитељ каже један или два слога и баци лопту детету. Дете треба да заврши реч и да само, пошто каже слог, баци лопту даље. Ето једног од начина да се родитељи укључе и буду водитељи свом детету у процесу учења.

* Препознај по звуку*

Није лако научити децу да увек слушају и чују. За ово су потребна честа и систематска вежбања. За време шетњи скрећите пажњу детета на разноврсност звукова у парку, зоо-врту, природи, граду и најзад, у свом стану. На овај начин ће дете научити да ослушкује и анализира звукове.

*Искористи сваки тренутак*

Дете је већ много пута разгледало илустрације у сликовницама, енциклопедијама и књигама и описивало шта је на њима приказано. У овој игри за разгледање непознате слике даје се пола минута. У току времена слика се једном – двапут на кратко покрива. Задатак детета је да опише шта је на слици видело. На тај начин развијамо дететову пажњу, његов речник и логичко закључивање.

Игра за развој моћи опажања:

*Омиљене разгледнице*

Игре са сликама, разгледницама подстичу развој пажње, памћења, запажања. Разгледнице се рашире по столу. Задатак детета је да што пре и брже одговори на питања. Питања се, наравно постављају у зависности од садржаја разгледнице, постепено све тежа и тежа.

На пример, на којој разгледници има више црвене или плаве боје, на којој више људи, биљака или животиња, где је приказан рад, игра, спорт. Такође и да објасни зашто тако мисли?

Адаптација ученика првог разреда на школу

Полазак у школу представља једну од највећих промена у животу детета.

Адаптација ученика на школу подразумева спремност детета да прихвати нове обавезе, али и спремност родитеља да му у томе на прави начин помогну и обезбеде услове за успешан рад.

Игру замењују обавезе и систематски рад. Игра се не искључује али се помера у други план. Најважније је да се изгради осећај одговорности код деце, а упоредо са тим ваља их осамостаљивати.

Процес осамостаљивања и стварања осећања одговорности:

-Родитељи треба да пред дете постављају различите захтеве и обавезе
– Одведите дете да види школу, испричајте му шта се тамо ради без застрашивања или претераног улепшавања.
– Постепено прилагодите ритам спавања и оброка оном који га очекује.
– Имајте доста стрпљења и када осећа страх или плаче
– Похвалите га када се прикључи групи и када нешто добро уради.

Новине са којима се дете среће поласком у школу могу бити тешке за њега, па није редак случај да многи не успевају лако да се адаптирају.Тешкоће у прилагођавању се могу испољити у промени понашања, било да се претерано повлаче или постају упадљиво немирна, а могуће су и друге реакције као што су заборавност, плакање, страхови, избегавање школе, «бекство у болест», поремећаји апетита, сна, поремећаји функција пробавних органа. Најчешће су то пролазни симптоми или реакције на неуспех у прилагођавању или на страх од неуспеха.

Радне навике

Навикавање на ред и рад то треба да буде постепено.Навике се не стичу преко ноћи већ дуготрајним понављањем одређених радњи. Требало би дете усмеравати да своје ствари свакодневно оставља на своје место, да обавља неке послове у кући који не захтевају много снаге и времена али који ће бити његова редовна обавеза.Како би се створиле навике за школски рад, дете треба да има стално место за рад, прибор и књиге као и одређено време за рад и одмор.

Заједно одредите радни простор. Место за интелектуални рад, израду домаћих задатака и учење, мора бити мирно и заштићено од пролаза укућана док је рад у току. Било би добро да дете има свој радни сто и столицу и од почетка инсистирајте да се учење одвија баш ту и нигде другде.На радном столу држати само књиге и прибор а никако играчке или сличне ствари које ће скретати пажњу са задатака. После завршеног учења код првака стварати навику да коришћене књиге и прибор скупи и одложи на своје место као и да их чува и држи уредно.

Време за рад

Врло је важно заједно са дететом направити план рада или план активности у току дана и тога се придржавати. У почетку се дете мора чешће подсећати и контролисати да би се навике формирале али ћете и сами временом приметити да ће ваше учешће бити све мање.

Учење и домаћи задаци

Дете треба само да ради задатке а права помоћ родитеља се огледа у томе да се интересује за његов рад, да га упућује, подстиче, храбри.

– навикните дете да ради у исто време и на једном одређеном месту.
– договорите се са дететом да после краћег одмора пошто дође из школе прво уради задатке и онда се игра.Тако се развија осећај дисциплине и одговорности.

Учитељ/учитељица

Како ће дете прихватити школу зависи од односа који на самом почетку школовања успостави са својим учитељем/учитељицом.

– развијајте поверење код детета према учитељу/учитељици
– објасните му какву улогу и које све задатке учитељ има – а они су свакако много већи него да детету само пренесу знање
– говорите детету о учитељу лепим речима, са поштовањем и уважавањем његовог рада.

Познато је да је за ђака првака учитељ велики ауторитет. За првака је он/она/ најбољи, најпаметнији, најправеднији човек. Учитељ управо захваљујући свом ауторитету врши велики васпитни утицај. То је разлог због кога сваки учитељ/учитељица настоје да што више подигну свој ауторитет у очима деце. Греши сваки родитељ који покушава на било који начин да оспори ауторитет учитеља.

 Не би ваљало пред дететом рећи нешто ружно за учитеља, чак и ако мислите да је заслужио критику. Неспоразум се може решити разговором са учитељем насамо.

Родитељ који се одговорно понаша може очекивати да ће и његово дете стећи сличне особине.