Упишите се код нас

Полазак у школу је један од најзначајнијих догађаја у животу сваког детета. Како изгледа тестирање, шта треба припремити од докумената, да ли је препоручљиво уписати дете у школу са шест година… нека су од питања која муче родитељe.

 

КО МОЖЕ ДА СЕ УПИШЕ ?

 

prvaci

У први разред основне школе уписује се свако дете које до почетка школске године има најмање шест и по, а највише седам и по година.
У школску 2018/2019. годину уписују се деца која су рођена у периоду од 1.марта.2011.  до 29.фебруара 2012. године.

Деца рођена од 1. марта  до 31. августа  2012. могу се уписати након посебне провере спремности за полазак у школу (превремени упис). Посебну проверу спремности обавља психолог школе, у договору са родитељима.

У први разред основне школе може да се упише и дете старије од 7 и по година, које због болести или других оправданих разлога није уписано у школу.

Упис ученика у први разред основне школе званично траје од 2. априла до 31. маја.

Упис у први разред врши се код секретара школе сваког радног дана од 9 до 14 сати.
Потребно је да родитељ будућег ђака донесе неопходну документацију, а затим ће секретар школе заказати датум и време тестирања код психолога.

Неопходна документација:
  • Извод из матичне књиге рођених ( детета)
  • Потврда од лекара – педијатра да је дете способно за упис у први разред
  • Уверење о похађању предшколског васпитања
  • Потврда о пријави пребивалишта  -на увид

 

Приjава за продужени боравак у школи  се врши код психолога школе приликом тестирања.

 

ТЕСТИРАЊЕ

Први корак у процедури уписа је тестирање које спроводи психолог. Увод у тестирање је неформалан разговор са дететом и родитељем како би се успоставио добар однос са будућим ђаком. Родитељ даје основне податке о психофизичком развоју детета.

Често дете црта неки цртеж: породице или по слободној теми. Анализа тог цртежа стручњацима пружа додатне информације.

 Зрелост деце која редовно полазе у први разред процењује се тестом ТИП 1, који изгледа као добро структуиран разговор у коме дете решава различите задатке и одговара на питања. Тест је једноставан за примену, није заморан за дете и осликава његов развојни ниво.

 Тест није класична провера знања, већ је показатељ шта дете може, уме и зна. За процену није пресудно да ли дете зна да пише, чита и рачуна, већ како размишља, да ли се сналази у свакодневним ситуацијама, колико је самостално, да ли познаје основне појмове и односе (горе, доле, лево, десно). Такође се процењује и дететова способност да одржи пажњу (јер тестирање траје око 30 минута), каква је његова графомоторика, односно како држи оловку, да ли зна да повлачи линије и да ли се сналази на ограниченом простору какав је папир или свеска. Дете се тестира без присуства родитеља, јер се, између осталог, процењује и његова емотивна зрелост. Дешава се да родитељи сазнају унапред како изгледа тестирање и да припремају дете, што није добро, јер није суштина да дете научи одговоре напамет, већ да се види на ком развојном нивоу се налази будући ђак. Након тестирања уобичајено је да се родитељима дају повратне информације, као и савет шта све могу да ураде током летњег периода да би се дете што боље припремило за полазак у школу.

 

А ШЕСТОГОДИШЊАЦИ?

Родитељи који желе да дете упишу у први разред са шест година, требало би да такву одлуку донесу у договору са стручњацима. Аргументи типа „дете хоће да иде у школу”, „васпитачица је рекла да је оно изузетно паметно”, „моје дете већ зна да пише, чита и рачуна” или „хоћу да га упишем јер његови другови полазе у школу”, нису довољни да бисте остварили своју замисао.

Родитељи не би требало да инсистирају да дете крене у школу превремено, односно са шест година, јер је година пред полазак у школу период веома бурног развоја. Предшколске установе су по организацији и програмима више прилагођени оваквим развојним потребама детета. Сем тога, наши школски програми још увек нису прилагођени развојним могућностима шестогодишњака. Уколико психолог закључи да дете није спремно за школу, то не значи да са њим нешто није у реду, већ да је дете развојно зрело за узраст у коме се налази, али не и за развојне захтеве који су значајно и континуирано повећани. То такође значи да ће шестогодишњак улагати много већи напор да постигне и задовољи захтеве, које са лакоћом постиже када су у складу са његовим узрастом. Понекад родитељи желе да удовоље детету, које нема добар увид у то шта заправо представља полазак у школу и које на овом узрасту није довољно зрело да доноси овакву врсту одлука. Сем тога, у околностима у којима је много тога подређено детету, и у породици и у предшколској установи, родитељи могу да стекну утисак да је дете зрело за полазак у школу. Важно је послушати савет стручњака који воде рачуна, пре свега, о дететовом развоју. Децу која желе да се упишу у школу са шест година, психолози тестирају Бине-Симоновим тестом, којим се испитује општа ментална способност детета изражена кроз ниво његових постигнућа. Овај тест може да буде напоран за дете и да временски дуже траје. Али, имајте на уму да није довољно да дете буде интелектуално зрело за полазак у школу, већ да буде усклађен његов комплетан психофизички развој.

 

 Шта је важно код припреме детета за школу?

☺ Дете мора да достигне одређени ниво психичког, физичког, сазнајног, емотивног и социјалног развоја.
☺ Дете треба да има развијене културно хигијенске и радне навике како би могло да обавља задатке које му школа поставља.
☺ Неопходно је развити позитивне ставове детета према школи и учитељу.

То значи да никада не плашите дете школом нити му претите његовом учитељицом или учитељем. О школи причајте као о месту на коме ће пуно научити, постати паметније, где ће радити занимљиве ствари. Не градите слику идеалног учитеља већ слику реалног човека који помаже деци да науче многе занимљиве ствари.

☺ Трудите се да развијете радне навике детета у извршавању школских обавеза
☺ Одредите детету простор за рад и учење, важно је да дете има време и простор за рад, где ће моћи да учи и пише своје задатке. Важно је да то буде увек исто време, да га дете доживи као свој простор за рад, да на њему нема пуно садржаја који ће одвлачити његову пажњу.
☺ Привикните дете да седи док ради.
☺ Научите дете на рад на папиру.

На време и у доброј атмосфери извршите техничке припреме:

  • На време обавестите дете о променама које следе – да ће остајати само у кући, објасните му како да  се само креће улицом, како да се само облачи за школу, да контролише извршење неких хигијенских навика и слично.
  • Упознајте га са особама које ће о њему бринути за време вашег одсуства.
  • На време и у доброј атмосфери набавите потребан прибор и одећу за школу. Нека дете учествује у куповини, заједно уписујте име на књиге и свеске. Укључите дете у све активности.
  • Увежбајте с дететом пут до школе.
  • Научите дете да зна своју адресу становања, да зна где му родитељи раде и да зна бројеве телефона родитеља. Дајте му мали адресар у којем ће све важне информације написати.

Пажљиво планирајте годишњи одмор – оставите себи дане које ћете посветити праћењу детета у школу и дочекивању после школе.