Школа у Калуђерици први пут се помиње 1849. године, али се о њеном даљем постојању и раду XIX веку тешко може говорити јер има мало забележених података.
Из летописа школе, који је 1952. године, почео водити ондашњи учитељ Спасоје Ј. Гутовић, сазнајемо да школе дуго није било у Калуђерици, па су се деца школовала у Малом Мокром Лугу и Винчи. Залагањем председника општине Милутина Милутиновића 1919. године поново је отворена школа у Калуђерици. За потребе школе преуређена је кућа Марка Мишића у којој је смештено 12 скамија. Први учитељ у обновљеној школи са 45 дака био је Жарко Јовановић. После Жарка за учитеља долази Светозар Ђорђевић из Београда, потом се смењују Јосиф Марша и Катарина Арсенијевић, док Јован Таут проводи у Калуђерици пуних 14 година.
За Таута се каже да је био прави народни учитељ. Он је поред деце учио и њихове родитеље како да гаје винову лозу, воће и стоку. Он је оснивач и прве земљорадничке задруге која је имала великог утицаја на свеукупни развој села и његову напредну оријентацију. У јесен 1925. године почео је рад у новој школској згради саграђеној на имању Марка Соколовића. Учитељ Таут приону на посао и загради цело школско имање, посади ред багрема, а догодине воћњак и виноград на пет ари.
Од учитеља из после ратног периода издваја се Игњат Гига по коме и једна улица у Калуђерици носи име. На овој локацији саграђена је нова школска зграда која је отворена 20. октобра 1963. године. Ова зграда је имала три учионице и трпезарију у приземљу (данашња тзв. стара школска зграда). У циљу рационализације школске мреже четвороразредна школа у Калудерици са 58 ученика је 1969. године припојена основној школи „Никола Тесла“ у Винчи, а ученици старијих разреда школовање настављају у ММ Лугу који им је ближи.
Од 1970. године Калуђерица почиње да се интензивно изграђује, по механичком прираштају становника бива на првом месту у земљи. Како се овде насељавају углавном млади људи, све је више деце која стасају за школу, па школска зграда са три учионице постаје тесна, па се настава се изводи и у баракама нишког градевинског предузећа. Приступа се изградњи нове школске зграде која је отворена у јесен 1980. године. Почетак наставе у новој школској згради са 12 учионица (прва фаза градње) дочекало је 1300 ученика. Тада школа и добија име „Алекса Шантић“. а дужност првог директора школе, до окончања изборног поступка, обавља Милка Вукосављевић, педагог. Од усељења ученика у нову школску зграду евидентан је недостатак основног, учионичког простора, те је рад школе организован у три смене. Први час у преподновној смени почињао је у 7.30, а последњи час у поподневној смени завршавао се у 20.00 часова. Часови наставе трајали су 40 минута. Јануара месеца 1983. године довршена је и друга фаза градње, када је отворено још 12 учионица, фискултурна сала и библиотека, али ни тада за 1700 ученика није било довољно места у школи.
Нормални услови за рад и боравак деце обезбеђени су изградњом нове школе, која је отворена 1. септембра 2010. године, а носи име истакнутог археолога Милоја Васића. У нову школу прешло је око 600 ученика и одговрајајућу број наставника.
Фото албум из летописа је на фејсбук страници, кликните овде.