Међународни дан писмености

Међународни дан писмености Србија дочекује са 800 хиљада људи који немају основну школу. У свету сваки пети становник неписмен.

Организација УН за образовање, науку и културу – Унеско, прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености још 1967. да би се сваке године, бар на тај дан, истакла важности читања и писмености у животу појединца и друштва у целини. Најновији подаци Унеска показују да је око 776 милиона одраслих људи неписмено.

То значи да један од пет пунолетних људи на планети још не зна да чита и пише. Према подацима којима располаже Унеско, чак 75 милиона деце не иде у школу, похађа је нередовно или ју је напустило.

Како наводи светска организација у извештају објављеном поводом Светског дана писмености, две трећине од тог броја чине жене.

Концепт писмености некада је подразумевао савладавање вештине читања и писања.

Од шездесетих година XX века приступа се функционалном описмењавању, које подразумева да особа има могућност да исправно чита, пише и говори уз разумевање, као и да има познавање потребних вештина споразумевања.

Резултати истраживања и даље показују колико је оних који не поседују елементарно знање писања и читања.

Поред младих, образовање, односно пуна писменост одраслог становништва сада је и у развијеним земљама једна од основних тема, јер глобализација светске економије захтева писмене раднике.

Стање у Србији

У Србији је међу образованима највише оних са средњом школом, док је са високим образовањем свега 6,5 одсто грађана.

Истраживања које је спровео Институт за педагошка истраживања 2008. у Србији показују незадовољавајући ниво језичке писмености међу основцима.

Највиша стопа неписмености бележи се у јужној и источој Србији, а поред младих угрожени су и одрасли, углавном жене, изнад 50 година.

Према резултатима истраживања код ученика VII и VIII разреда 2008. године:

– 80 одсто основаца греши у формулацији реченице

– 75 одсто неправилно користи знакове интерпункције

– 25 одсто у истом тексту користи ћирилицу и латиницу, док 15 одсто основаца у текстовима користи симболе преузете са интернета и мобилних телефона

– 33 одсто њих погрешно користи велико слово, што се може приписати утицају правописа енглеског језика