Мапе ума у професионалној оријентацији

Идеју мапирања ума препознао је психолог Тони Бузан  и преточио је у идејни пројекат, мада се претпоставља да је још и Леонардо Да Винчи користио овакав начин учења и бележења.

Мапе ума  представљају начин да се пуно информација стави на један лист папира, да се на добар начин организују белешке. Могуће је чак и целу књигу сумирати на такав начин, олакшавајући себи да се касније присетимо свих главних ствари, без великих освртања на детаље.

mapeuma0У томе и јесте поента. Наш мозак воли да памти само кључне идеје и кључне речи. Тони Бузан је рођен 1942. године у Лондону, дипломирао психологију и бави се прагматичним делатностима из области психологије, развоја наших умних и креативних способности. Ради и као саветник у владиним министарствима и мултинационалним корпорацијама широм света. Поред књига “Мапе ума”, “Брзо читање”, “Савршено памћење”, његова најпродаванија књига “Користите обе хемисфере мозга”, продата је у милион примерака.

 

Зашто су корисне мапе ума?

Пре свега, оне садрже елементе који су занимљиви и левој и десној хемисфери мозга.

Лева хемисфера, или логичка хемисфера, се бави анализом, бројевима, линеарношћу, речима, логиком и листама.

Десна, или креативна хемисфера, је задужена за синтезу, просторно поимање, воли боје, ритам, имагинацију и дневно сањарење.

Када се споји рад леве и десне хемисфере мозга, наш мозак може да ради и сто пута боље!

Мапе ума укључују елементе који држе пажњу и левој и десној хемисфери мозга, и уз помоћ пуно боја, слика, асоцијација, врло брзо памтимо информације.
Такође, мапе ума јасно дефинишу кључне појмове, одвајајући битно од небитног, чиме нам омогућавају да не лутамо и не губимо време на небитне детаље.

Како се цртају мапе ума?

Најпре се црта центар мапе ума, који треба да представља кључни појам, кључну идеју, или још боље, цртеж главног појма. Једна слика вреди хиљаду речи и  наш мозак ће се прво сетити неке слике или цртежа. Уколико је централни цртеж специфичан, смешан или садржи асоцијацију на кључни појам, наш мозак ће слику усвојити у делићу секунде. Мапа ума у суштини садржи мисли које проистичу или се везују за централну тачку. Из централне слике се гранају остале теме, које могу да се даље гранају у мање важне појмове.

Мапе ума се цртају најчешће фломастерима, мада могу да се користе и бојице или маркери.

Битно је да централни цртеж садржи минимум три боје, како би се створила илузија тродимензионалности која делује уверљиво нашем уму. Што више боја, то боље.

Исто важи и за цртеже. Наш мозак воли слике и цртеже и све му је много занимљивије, лепше и лакше за памћење уколико све време прави сликовиту асоцијацију на дати појам. Дакле, што више цртежа. Притом се препоручују само позитивне асоцијације.

mape uma1Законитости цртања мапа ума

  1. .ПАПИР: велик, празан, пејзаж-као слика на зиду. (Мапе ума се цртају  на папиру, великом,  празном, ради лакше прегледности  и јасноће онога што желимо запамтити. Почиње се од средине и централног лика.  То нацртано, мапирано касније у нашој глави
  2. ЛИНИЈЕ: закривљене, конусне, повезане.
  3. РЕЧИ: тродимензионалне, симболи, нагласити, кључне, одабране из текста
  4. СЛИКЕ: симболи, свуда, лепе, јасне, тродимензионалне (Где год је то могуће треба користити слике.)
  5. БОЈЕ: памтљиве, 3 и више, боје које повезују сличице са сличицама
  6. СТРУКТУРА: рефлектују нас и нашу перцепцију

Нацртајте своју прву мапу ума! Не штедите време. Свака нова мапа ће изискивати много мање времена. Када нацртате више од сто мапа, биће вам потребно само пар минута да нацртате све што желите. Не одустајте!

Ево и задатка. Нацртајте мапу ума ваше будућности, онако како бисте ви волели да она изгледа. На централном цртежу се налазите ви, онако како себе видите у блиској или даљој будућности. Из централног цртежа се разгранавају многе гране, или само неколико њих, зависно од ваших жеља. Главне гране могу бити, на пример, образовање, породица, здравље, куповина, циљеви, путовања и слично.

За лакше сналажење погледај наше фотографије са радионице бр. 17 (мапе ума ) ПО 8. разредам (припремила Јелена Марјановић, библиотекарка)