Како ефикасније учити ?
Најважније
- направи распоред дневних активности, испланирај време за учење, одмор и разоноду
- ако направиш распоред дневних активности и придржаваш га се током дужег временског периода онда за себе можеш рећи да имаш развијене радне навике
- учи сваког дана у планираном термину, који највише одговара
- направи план учења – где ћеш учити, шта и којим редоследом
- најбоље је учити за столом, јер одржава будност
- поред себе имај само предмете неопходне за учење
- имај стални радни простор или кутак – добро осветљен и проветрен
- обезбеди што „мирније“ услове за учење, без музике и телефонских позива
- кад год испуниш план, треба да наградиш себе нечим што волиш да радиш
- прво, док си одморан, треба да учиш градиво које је теже
- не учи сродне наставне предмете један за другим да не би дошло до „бркања“
- подвлачењем кључних речи или реченица истичеш битне информације
- никако немој петљати нешто ногама, јер то, научно је доказано, сви раде, а то одвлачи концентрацију
- Немој да учиш ноћу. Човек има свој биолошки сат, према коме је ноћ предвиђена за спавање, а не учење, током ноћи ће ти бити много теже да запамтиш градиво!
- Што пре код себе порадиш на радним навикама, на њиховом формирању, многе ствари и обавезе у животу ће ти бити лакше.
- Ако имаш интелектуалне способности као потенцијал, ради на њима, развијај их. Интелигенција ти неће много значити ако немаш развијен систем радних навика, ако ниси дисциплинован, вредан и упоран
ЈОШ ПОНЕКИ САВЕТ
*Потпуно је нормално да се током дужег седења у истом положају, као кад учиш, укочиш због тога што се не помераш, да ти постане неудобно, понешто почне и да те болуцка…
А ништа од тога ти не помаже да се концентришеш на градиво, напротив.
Зато, кад год осетиш да почињеш да се кочиш, или стекнеш утисак да ћеш се ускоро стопити са столицом (фотељом, креветом, зависно где се сместиш док учиш), устани, протегни се, уради неколико чучњева, покушај да, без савијања ногу у коленима, дотакнеш прсте на ногама…
Можеш повремено и да одеш на трчање, тако да ти кисеоник „проструји“ телом, па и мозгом.
Или одабери већ нешто што ће ти помоћи да се осетиш мање укочено и мање као да си сладолед који се полако топи, губи облик и разлива преко столице, фотеље, кревета.
*Кад већ помињемо храну, постоје намирнице које могу помоћи твом мозгу, буквално га нахранити, па ће онда боље да те послужи. Јасно, ако поједеш пуно масне хране, или превише било које хране, приспаваће ти се.
Уместо тога, узимај мање оброке (узимај их често ако си гладан, немој се изгладњивати), а ево и које су намирнице добре за мозак. Ту је риба (само избегавај крупну морску рибу, као што су туњ или ајкула, због тешких метала који се у њима скупљају у већим количинама) – уље из ње је одлично „гориво“ за мозак. Овсене пахуљице или мусли такође помажу мозгу да боље ради, а повремено добро дође и освежавајући чај од нане (који те, уз то, неће учинити нервозним нити те спречити да се наспаваш).
Још мало хране за мозак: банана, авокадо (наравно, не три килограма такве хране одједном), прокељ, зелена салата, диња, кикирики. „Храну за мозак“ представља и свеж ваздух, па се потруди и да учиш у проветреној просторији, а добро би било и редовно довољно сна – као што се физички не осећаш добро кад си неиспаван, ни мозак ти тада не функционише најбоље.
Срећно учење!
психолог школе
