Дан школе 2026.

У Основној школи „Милоје Васић“ у Калуђерици, у петак 17. 4. 2026. године, свечано је обележен Дан школе програмом који је изашао из оквира класичних школских приредби. Док су ђаци бриљирали у представи „Импресија наде“, право изненађење стигло је у виду наставничког хора који је месецима припремао свој наступ.

Хол ОШ „Милоје Васић“ био је претесан да прими све који су желели да присуствују прослави Дана школе, која је ове године била посвећена великом јубилеју – стогодишњици смрти чувеног импресионисте Клода Монеа. Ипак, поред уметничког надахнућа, главна тема разговора након приредбе били су – наставници.
Уместо из дневника и иза катедри, наставници ове школе појавили су се пред публиком као компактна музичка целина. Под диригентском палицом професора музичке културе Огњена Марковића, који је своје колеге стрпљиво припремао неколико месеци, наставнички хор је извео репертоар који је разгалио присутне. Од бунтовне „Бела, ћао“, преко носталгичне „Како је добро видјети те опет“, па све до пажљиво одабраног сплета староградских песама, наставнички хор показао је да заједништво и креативност немају границе.
Наставници су деци показали да су и они део истог тима, да учење и стварање не престају са годинама. „Професор Марковић је био строг, али праведан учитељ својим колегама,“ чуло се кроз смех након наступа.
Централни део програма чинила је представа „Импресија наде“, коју су извелe талентоване ученице 4/3 (Јулијa Јокић, Анa Цветковић и Николијa Здравковић,) вођене Петром Ђанишем 8/3, спајајући позоришну уметност са естетиком импресионизма. Сцена је одисала духом Монеових башта, а визуелни идентитет приредбе потпуно је одговарао великом јубилеју који је био инспирација за овогодишњу тему. Представу је режирала учитељица Виолета Митровић а сцену уредила проф. ликовне културе Душица Рађеновић. Приредбу је тематски пратио и школски часопис „Ризница“.
Уз подршку школског оркестра и хора, који су својим извођењем употпунили ову свечаност, прослава Дана школе у Калуђерици постала је више од обичног протокола. Била је то лекција о заједништву, где су се на сцени избрисале границе између наставника и ученика, а све у славу уметности и знања.