Дан примирја у Првом светском рату
Дан примирја је назив за празник односно дан сећања којим се 11. новембра у више држава обележава завршетак Првог светског рата, прецизније примирје које је 11. новембра 1918. године Немачка потписала са силама Антанте и тако окончала непријатељства на Западном фронту.
Овај државни празник се у Републици Србији прославља од 2012. године. Пре тога се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији од 2005. године.
Наталијина рамонда у част победе
СРБИЈА ће 11. новембра обележити државни празник – Дан примирја у Првом светском рату. У знак сећања на тријумфални пут српске војске од 1914. до 1918. На дан празника грађани Србије ће на реверима истицати значку која симоболизује победу у Великом рату – Наталијину рамонду.
Беџ се носи 11. новембра и представља комбинацију легендарног Ордена албанске споменице и јединственог цвета који расте на планини Кајмакчалан. Са ревера ће се на Дан примирја дичити љубичасти цвет пришивен на преклопљену зелено-црну траку.
Наталијина рамонда је цвет који има вишеструку симболику, која речито говори о српском народу и искушењима кроз која је прошао. Назван по краљици Наталији Обреновић у ботаници познат је и као цвет феникс. Чак и потпуно осушен, уз сасвим мало воде, може да оживи и настави свој живот. Он је одабран у знак сећања на васкрс Србије, која се из пепела Првог светског рата уздигла и наставила свој пут.
БАЛКАНСКИ ЦВЕТ НАТАЛИЈИНУ РАМОНДУ открио је у околини Ниша доктор Сава Петровић 1884. године, а у литературу је увео Јосиф Панчић. Реч је о ендемској врсти Западног Балкана, а осим у Србији расте само у Македонији и Грчкој. Налази се на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је строго заштићена врста.
