Чувари природе праве сок од трњина

Ученици четвртог разреда су правили сок од трњина. Изузетно здрав напитак без додатака и без шећера, који су сами направили имао је одличну боју, арому и укус.

Најлеши део је била дегустација.

Опис биљке

Трњина је лековито, самоникло шумско воће. Биљка је листопадни жбун, мањих или већих димензија. Може да нарасте до 5 метара у висину. Цветови су прљаво беле боје, са 5 латица, а листови овални. Цвета пре листања, а то је у марту и априлу. Воће је коштуница, плодови су тамно плави. Плод је сличан малој шљиви, али више округао. Неки кажу за трњину дивља шљива. Сазрева почетком јесени, а може се брати и касније. Плодови не отпадају лако и кад су зрели. Препоручује се да се бере пре мраза. Трњина расте близу шума, путева, на брдима и поред пашњака. Не смета јој ниска температура. Расте и до 1500 метара надморске висине. Успева широм Европе и код нас, највише у појасу храстових шума.

Употреба трњине

Плод се може јести свеж, иако је укус кисео и опор. Трњина се користи за прављење сока, сирупа, вина, а у неким земљама и жестоких пића (нарочито ликера). Може се стављати и у воћне пите. Ако се укисели у сирћету тад је слична умебоши шљивама из Јапана. Од цветова трњине прави се чај. Од трњине се прави и пекмез.

Лековита и нутритивна својства трњине

Трњина је добра за желудац. Помаже и код жутице. Сируп од трњине је користан за реуму. Трњина је диуретик и чисти желудац и црева. Користи се и у хомеопатији. У народној медицини се примењује за јачање желудца и лечење кашља. Трњина садржи највише Ц витамин, али и фруктозу, танине и органске киселине.