Школа по мери детета

 

Архиве

Без ивера на води ћуприја.
Бело је, сир није; репато је, миш није; со лиже, во није.
Бела књига, црно семе, мудра глава која сеје.
Бела кока испод стрехе вири.
Бела њива, црно семе, мудра глава, која сеје.
Гором иде не шушка, водом иде, не брчка.
Господар у кући стоји, а брада му изван куће.
Грбаво прасе све поље попасе.
Дању клања, а ноћу звезде броји.
Дању клања, а ноћу звијезде броји.
Два локвања око пања.
Два ступца у небо ударају.
Зелена кошара, црна говеда, гвозден кључ, који откључава.
Зубе нема, руке нема, а опет уједа.
Ја чувам благо, а људи мене чувају.
Једна глава а стотину капа.
Једна грудва воска – целом свету доста.
Једна гуја преко белог света.
Ко у кући господари, и свако га милије, а нико не поштује.
Која се два брата никад не састану а између њих је само један брег
Коњ без главе, пут без траве.
Корице има – нож није, листове има дрво није.
Кући иде, а у гору гледа.
Нити мисли, ни говори, само ти се каже.
О клину виси, о злу мисли.
Од њега живиш, нити га једеш, нити га пијеш.
Озго трава, оздо брада, а у сриједи кметска част.
Отац у колевци, а син у сватовима.
Паде бисер у село, село бисер покупи.
Прси ми лађа, весла ми ноге, а руке ми међу очи.
Пуна греда бели пера.
Пуна школа ђака, ниоткуда врата.
С кором уђе, без коре изађе.
Сам лончић у пољу ври.
Скочи срна из трна, где се свила ту и умрла.
Сто орлова једно јаје снесе.
Ти га ја, ти га ти; ти га нећеш погодити.
У горици на једној ножици.
Уђе белоња у фуруну без коже, а изађе са кожом.
Цео дан иде, а никуд не одмиче.
Цео дан хода, из куће не изађе.
Црвен јарац по кошари скаче.
Црна кера за собом бело црево вуче
Чуча чучи – бега бежи, скочи чуча, па ухвати бегу.
Шта је најскупље на свету.
Шта на тавану бити не може.
Шта у гори без мозга лаје.
Шта у шуми без мозга лаје.

Print Friendly, PDF & Email