Школа по мери детета

 

Архиве

Данас после доручка правили смо планинске кравице од папира. Када смо то завршили учитељица нам је рекла да као и увек спремимо толпу опрему јер ћемо пешачити до планинарског дома „Ртањ“. 

После неког времена угледали смо таблу са натписом и дом је био близу. Прешли смо  преко дрвеног моста. При преласку помагао нам је господин Зоран, Машница и учитељице, како неко не би пао.  Мис мо градска деца и не сналазимо се по планинскин стазама баш. На путу до тамо застајали смо да би нам чика Зоран објаснио поред којих биљака смо пролазили. Овде смрче због танког површинског слоја имају корење које расте у ширину. Често се дешава да их олуја или мећава оборе. Доње гране копаоничких смрча су суве, а крошња зелена при врху јер светлост не допире до доњих слојева дрвета. Ртањски парк је одмаралиште за скијаше. Постоји и део за спортисте који воле авантуре. Камење које смо срели успут остатак је лаве и вулакана који су овде некада постојали. Речено нам је да ту пролазе и разне живтиње: дивље свиње, лисице, вукови… А медведа овде нема већ двадесетак година.  

Чули смо и нове информације о гљивама. Највећи број њих разграђује пала стабла.Чули смо још једну чика Зоранову тајну: „Што је печурка лепша по изгледу, то је отровнија.„ После нових сазнања једва смо чекали предах  уз топлу чоколаду у кафићу и игре без граница у дискотеци.

Ања Тошић 3-4

Ђурђина Милентијевић 3-4

Јована Додић 3-4 

 

Јутрос ме је пробудио глас птичица које лете око нашег хотела. Након укусног доручка, спремили смо се за још једну авантуру. Шетали смо шумом и видели пуно смрча. Сазнали смо да је то најдружељубивије дрво на свету. Пошто смрче имају пуно срце љубави, оне увек расту спојено, две или три највише. Њихово корење иде у ширину због танког слоја хранљивог земљишта. Зато се дешава да га током зиме, ветрови и велики снег оборе. Унутрашње гране су суве јер до њих не допире сунчева енергија а спољашње су зелене. Видели смо и вртић смрча. Током шетње смо угледали печурке, детелину, маховину, жичаре… Угледали смо печурке. Учитељица нам је објаснила да обично најотровније печурке најлепше изгледају и да их никако не смемо додиривати, брати или јести. Сазнали смо да  на Копаонику живе: лисице, медведи, вукови, дивље мачке, дивље свиње и зечеви. Дивља свиња неће напасти човека осим ако јој неко дира прасиће или се осећа угрожено. Чули смо да се лисица умиљава човеку када жели да крене у напад. Уживали смо у лепоти парка „Авантура“. Чика Зоран нам је објаснио да је на Копаонику у прошлости било 7 ерупција вулкана. Поподне смо провели у једном веома лепо опремљеном кафићу. Уживали смо у укусу и мирису топле чоколаде. Успут смо купили сувенире за наше драге укућане. Након повратка у хотел, гледали смо интересантан цртани филм. Увече смо у  дискотеци имали организоване „Игре без граница“. Надметали смо се у разним играма. Након туширања смо препуни утисака слатко заспали. 

Ива Ангелески 3 -3

Теодора Павловић 3- 3

Алиса Кучевић 3-3

Теодора Вишњић 3-3

Print Friendly, PDF & Email