Школа по мери детета

 

Архиве

Након доручка обавештени смо да треба да се спремимо за шетњу-да се опремимо топлим рукавицама, капама и планинарским чизмама. Када смо изашли упознали смо се са чика Зораном – директором хотела, са којим смо кренули у шетњу. 

Шетали смо шумском стазом. Видели смо четинаре и застали. Господин Зоран нам је објаснио да је оно што нам се чини маглом заправо облак који пролази кроз планину. Видели смо бициклистичку стазу. Речено нам је да она веома стрма и опасна. Пешаци туда не смеју да се крећу. Ту је стаза за сноу борд где се изводе разне акробације. Читава шумска стаза праћена је исландским лишајем који се користи као лек за грло и кашаљ. Сазнали смо да је читава планина прекривена травом, а на неким местима и мрежицом како би се спречило спирање земље и стварање голети. Видели смо и ролер-костер стазу. Једини четинар који се жутео у шуми био је ариш. Господин Зоран нам је објаснио и да постоји неколико типова стаза за скијање- плаве, црвене и црне-за почетнике, средње и веома сигурне скијаше. Стигли смо до Пајиног пресла. Машница нам је испричао легенду како је то место добило име. Показали смо и картице које смо понели како би препознали врсте четинара. Током шетње по стази видели смо путоказ за „Небеске столице“.  Онда су нам објаснили да је назив потекао од времена када је восковођа Живојин Мишић у рату на том месту рекао: „Испод мене  је Србија, изнад мене је небо, ја сам на небеској столици.“ Кренули смо до хотела. Увидели смо како људи приликом брања грабуљама оштећују стабла боровница која посиве и више не рађају.

Тада нам је наш водич открио једну тајну- где на Копаонику расте брусница. Реако је да је чувамо јер људи после долазе да беру, а ње због тога сада има веома мало. Кренули смо назад до хотела. Из ове шетње научили смо много о чувању природе. Радујемо се играма на терену и маскембалу. То је свима најинетересантније.
Стеван Ђурђевић 3-4

Данас смо ишли у шуму са паметним директором хотела „Сребрна лисица“. Облаци пуни кише, јако тешки, спуштали су се на земљу и тако донели бели покривач на Копаоник. Погледали смо земљу мало боље и приметили исландски лишај, који подсећа на бели корал. Он служи за лечење бола у грлу. У даљини смо видели ариш-једино четинарско дрво  којем опадају иглице. Тамо дубље у шуми, била је бициклистичка стаза и скакаоница.Рекреатор Машница је испричао чувену легенду о Пајином преслу. Затим смо се попели на Небеске столице. Директор хотела нам је причао о Живојину Мишићу који је познат по реченици „Испод мене је Србија, изнад мене је небо а ово су небеске столице“.  Видели смо топове  за снег. Један личи на жирафу.  Када је температура -2, тада је време за прављење вештачког снега. Људи сипају воду која се заледи и претвори у мала зрнца. Тако настаје вештачки снег.  Током ове узбудљиве шетње, видели смо црну и црвену скијашку стазу.  Имали смо прилику да видимо брусницу, боровницу, копаоничку чуваркућу и копаоничке љубичице.  Бруснице су обучене у црвене хаљине а љубичасте боровнице имају зелене крунице на глави.  Овај дан ће ми дуго остати у сећању. 
Алиса Кучевић 3-3

 

Print Friendly, PDF & Email