Школа по мери детета

 

Архиве

Након пуних пет дана интензивног трајања пројекта „У туђим ципелама“, имали смо двоструку корист.
Прва, можда и лакше уочљива, је то да су ученици сагледали одређена занимања са обе стране и разрешили неке општеприхваћене заблуде. То ће седмацима и осмацима који су неодлучни по питању даљег школовања олакшати процес професионалне оријентације.
Друга корист се огледа у томе што су ученици изашли из сигурне зоне ритуала и напустили уобичајене улоге на часу, где увек исти добацује, прича, спава, касни, обилази ходнике. Ученици себе обично доживљавају као жртву одређеног расположења наставника – прогонитеља и вечитог полицајца. Оно што ученици најпре примете код запослених у школи је одређена моћ, коју некад доживљавају као свемоћ. У складу са својим годинама проживљавају различите тежње да се тој „свемоћи“ одупре или да јој се подвали и подсмехне. Кроз овај пројекат били су у ситуацији и да сагледају обавезе и одговорности које носе занимања наставника, стручних сарадника и руководства школе.
Како је то бити директор бар на један дан пожелела је да искуси и једина се осмелила да пита Јана Митровић, ученица 8-1. Директор школе, Ненад Трифић, изашао јој је у сусрет пруживши јој могућност да неке одлуке донесе сама. Било је довољно да је остави саму у канцеларији, па да према броју људи који су тражили директора схвати како ништа у школи не може да се обави без његовог учешћа.
Уз свесрдну помоћ психолога наше школе, Бранке Милановић, ученик који је пожелео да ради њен посао научио је да прави разлику између психолога и психијатра. Док се психијатар бави лечењем психичких поремећаја, психолог је посвећен сагледавању и утврђивању законитости понашања и сазнајних процеса код човека. Које све обавезе преузима на себе школски психолог, Страхиња Симијоновић, ученик 8-2, разумео је кроз праксу какву би пожелео и студент психологије.
Секретар школе, Снежана Хинић, кроз пријатно дружење у заједничком радном дану објаснила је разлику између занимања секретарке и секретарице. Уочивши обим Снежаниног посла, ученица 8-1, Андреа Анђеловић, помислила је како је и нашој секретарки потребна секретарица.
Шта је посао благајника, а шта рачуновође и какве вештине и особине треба да има особа да би се успешно бавила тим пословима љубазно су објасниле Весна Радосављевић и Јелена Иванчевић. Ученице 8-1, Анђела Стојановић и Милица Петровић, схватиле су да су сналажљивост, стрпљивост, комуникативност и промишљеност битне особине када се ради са новцем.
Какве везе има посао библиотекара, који не постоји на листи жеља оних који су у процесу школовања, и послова менанџера, који је прва жеља многих матураната, покушала је да објасни библиотекарка Тијана Вранић. Колики је спектар обавеза школског библиотекара сагледале су ученице шестог и седмог разреда Марија Влаховић, Анастасија Станојевић, Николина Лазић, Сара Гојковић, Татјана Савић, Тамара Радојевић, Ивона Илић и Александра Николић.
Најпопуларније и најтраженије је било место наставника. Повод томе може бити зато што им је то занимање најближе, јер са наставницима најчешће имају посла. Веома важно је било то да схвате како је сваком наставнику, без обзира колико је стручан, потребна припрема за час. Неки су се одлично снашли, најчешће ученици који су пожелели да предају млађим разредима, док су остали на часове одлазили мање – више неприпремљени. Из школске клупе, деловало је заиста као посао из снова бити за катедром. Коментари попут „он/она само чита“, „стално се шета“ или „пребрзо диктира“, „досадан је“ и „ништа је не разумем“ нису изостали ни када су се за катедром нашли ученици. Ипак, вршњаци су показали више разумевања за своје другаре, који су се крили иза уздигнутог уџбеника и све више и више тонули иза катедре.
Најдаље су отишли ученици 7-2 којима је помогла професорка енглеског Драгана Екмечић. Уз њену помоћ организован је час на коме су ученици Невена и Лазар Ристовић енглески предавали наставницима. Нашим предавачима било је тешко да се одупру сталним упадицама и да заврше лекцију за 45 минута, без обзира што је Лазар опомињао и све јаче ударао шакама и дневником о сто…
Час по час из дана у дан током Дечије недеље у Основној школи „Милоје Васић“ ученици су преузимали организацију школског живота и на својим нејаким плећима осетили терет који свакодневно носе запослени у школи. С друге стране, наставници су се вратили у детињство и подсетили колико нам понекад није до учења и да ђачко доба делује најлепше са временске дистанце.

Print Friendly, PDF & Email