Школа по мери детета

 

Архиве

„Наишли смо на парчиће угљена, једну шаргарепицу, стару метлу и шерпу.“  Девојчица Марта није могла да престане да размишља шта се ту догодило. Било је пролеће.“ Које је ваше објашњење?
Урош Петровић  „Мистерије Гинкове улице“

Питала нас је учитељица на неком од часова. Објашњење је лако- то су остаци некадашњег Снешка Белића, сада је пролеће и он се отопио. Свима нам се допало да решавамо такве мистерије. А сада када смо чули временску прогнозу, можемо се додатно радовати јер нам предстоји први снег. Надам се да метеоролози неће погрешити.

Много волим снег. Иако је календарски још јесен, напољу се шуња једна страшна баба. Зове се Прехлада. За њу сте сигурно чули. Када изађемо напоље необучени, она нас стегне за нос или грло. Када имате капу, шал и рукавице- не може вам ништа. Сигурно се спремила и за јуче и за данас јер читаво наше школско двориште прекривено је белим пахуљама.

Са нестрпљењем смо чекали последњи час јер нам предстоји рад у сали за физичко. Међутим, дошло је до промене плана и кренули смо напоље- били смо зачуђени и толико смо се радовали. Били смо подељени у две групе. Такмичили смо се ко ће пре направити Снешка Белића. Па, не зна се ко се више обрадовао. Забава је веома важна за децу. Зар није тако? Такмичили смо ко ће га лепше обликовати и украсити. Неки ђаци нашли су занмљиве гранчице и чепиће који су нам послужили уместо метле и дугмића. Обе групе су се сликале са својим Снешком.

Када смо се вратили унутра дошло нам је да ставимо рукавице које смо претходни дан правили на часу ликовног- руке су нам се охладиле, али смо их брзо угрејали на радијатору. Лагано смо кренули кући, пресрећни- грудвајући се успут. Снег значи радост.

Сава Бојанић, Јована Додић, Исидора Ђорђевић, Марко Даутовић 3-4

Print Friendly, PDF & Email