Школа по мери детета

 

Архиве

У сусрет Светом Сави

sveti-sava-foto-wikipedia-1389604509-426647Непогрешива веза датума и природних појава!

Српски календар био је званични календар свих српских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке, облигације међу људима, а њега данас званично користи Српска православна црква и он се сматра њеним Уставом, будући да га је још 1119. године у црквени кодекс унео Свети Сава

  Српски народни календар представља скуп мање-више неписаних правила којих се српски народ вековима придржавао, паралелно са црквеним правилима. Народни календар се базира на црквеном календару Српске православне цркве, али се од њега и доста разликује у томе што је изменио имена празника, дао им своја специфична обележја, месеце назвао старословенским именима или именима својих празника, и дао им своја тумачења и начине израчунавања. Бројање година и употреба календара код Срба почела је 5508. г. п.н.е. (датирање почетка рачунања времена је преузето од Византије, и представља хришћанско схватање године настанка света).

dusan-silni-foto-printskirn-Србин је од постојања био стопљен са природом и било је неопходно да њене промене познаје код себе. Зато Срби имају један од најстаријих и најтачнијих календара на свету.

Српски календар био је званични календар свих српских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке, облигације међу људима, а њега данас званично користи Српска православна црква и он се сматра њеним Уставом, будући да га је још 1119. године у црквени кодекс унео Свети Сава.

Он датира од периода винчанске културе, још од 6. века пре наше ере, на шта указује и симбол за време, који је карактеристичан и приказује лук са два пресека. Најстарији запис о српском календару јесте један надгробни споменик из овог века, а оно што је занимљиво јесте да је датирање извршено ћирилицом, што показује да је то писмо постојало и пре Ћирила и Методија.

povelja-1420917306-606491Као званични српски календар, уводи га Свети Сава у 13. веку и користио се све до 19. века. До тада је све датирано по њему – књиге, повеље, закони, надгробни споменици, споменици културе, а томе у прилог говори и чињеница да је на Смедеревској тврђави у зидине уклесан датум изградње по српском календару.

„Многи споменици и манастири датирани су по српском календару. На пример, споменик цару Лазару који је подигао деспот Стефан Лазаревић, најученији човек тог времена. Ту пише да се Косовска битка одржала 6897. године, а то се никако не уклапа у наше сазнање. Најновије истраживање које смо урадили пре две године каже да се у Вујанском манастиру, који се налази између Чачка и Горњег Милановца, налази крст блаженопочившег Патријарха Павла који је датиран по српском календару“, рекао је Милан Стеванчевић, најбољи познавалац календара код нас, који се његовим изучавањем бавио скоро 40 година.

Према српском календару, година се дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, док зима на Митровдан, 8. новембра. Истражујући даље и тумачећи то са научне стране, ово су два датума када се смењују два годишња доба, што се поклапа и са сунчевим календаром када се мењају енергије.
krajsler-nasa-1328585176-31682То је потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници поклањају са електромагнетним променама Сунца.

„По српском календару, Сунце се посматра као живо биће које се сматра и божанством. Оно је лице које служи српском народу за датирање многих природних појава, као што је, на пример Преображење, а оно се јавља 19. августа. Тада се мењају гора и вода. Да се мења гора знамо по лишћу које жути и опада, а шта значи “мења се вода”?“, истиче Стеванчевић.

„Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемијски састав воде 2008. године, запрепастили смо се да се 19. августа мења хемијски састав кише. До тада је кисела, а од тада алкална или неутрална. Питање је како је наш народ знао да се тада мења и састав воде, јер смо ми ово открили уз велика магнетна средства, апарате и инструменте.

Година по српском календару почиње почетком априла и усклађена је са грегоријанским, што је заслуга Светог Саве, који је у 13. веку прихватио римско означавање месец дана, како би показао заједништво хришћана.
Према протоколу српског календара, прво се показују година, па месец и дан, за разлику од других календара који приказују дан, месец и годину. Оно што је занимљиво јесте да ни један други календар нема такво датирање, али и то да се компјутерска обрада врши по протоколу српског календара.

Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава. Према Стеванчевићу, радиће се на новим сазнањима којих има доста, будући да се подаци о српском календару налазе у старим рукописним књигама, које имају велику историјску и научну вредност, а које су однете из земље и налазе се у музејима и библиотекама широм Европе.

Метеоролошки сателити доказују да су „горски цареви“ без свемирске технологије, после Митровдана некако знали да Сунце смањује активности на северној хемисфери и мудро се повлачи код јатака на зимовање. Народни српски календар на неки начин познаје термине промена електромагнетизма Сунца, а таква прецизност не може бити случајна, јер захтева много знања из космичке метеорологије. Тиме се поново поставља питање неке изгубљене цивилизације. Према томе, драги Срби – срећна вам Нова 7524. година!

 

 Знате ли?                                                                                                       

 Месеци у години

Називи  који се користе или су се користили код Срба

 

Латински

Према СПЦ

Словено-српски

Српски народни

1.

Јануар

Богојављенски

Сечењ

Коложег

2.

Фебруар

Сретењски

Љути

Сечко

3.

Март

Благовештенски

Сухи

Дерикожа

4.

Април

Ђурђевски

Березозол

Лежитрава

5.

Мај

Царски

Травен

Цветањ

6.

Јун

Петровски

Изок

Трешњар

7.

Јул

Илински

Червен

Жетвар

8.

Август

Госпођински

Зарев

Гумник

9.

Септембар

Михољски

Рујен

Гроздобер

10.

Октобар

Митровски

Листопад

Шумопад

11.

Новембар

Мратињски

Груден

Студен

12.

Децембар

Божићни

Студен

Коледар

 

 

 

 

 

 

Print Friendly, PDF & Email